Krstev: Odgovornost na odraslima kao lošim uzorima

Prema podacima iz 2017. godine 11% učenika uzrasta od 13 do 15 godina u Srbiji puši. Primetan je i porast upotrebe nargile u istoj populaciji (9%).

Istraživanja ukazuju na to da je izloženost mladih duvanu i duvanskom dimu u Srbiji visoka, kao i da se navike kada je upotreba duvana u pitanju menjaju i prilagođavaju trenutnim trendovima. O tome kako uspešnije biti dobar uzor za mlade i odupreti se pritiscima koji usporavaju borbu protiv pušenja razgovarali smo sa dr sci. med. Srmenom Krstev u ime Republičke stručne komisije za kontrolu duvana.

Srmena Krstev; Foto: Aleksa Vitorović

MISSION: OXYGEN: Koja su vaša zapažanja kada je u pitanju zdravstvena svest kod mladih? Da li se može uticati na njeno rano formiranje?

SRMENA KRSTEV: Mladi su upoznati sa štetnostima pušenja i upotrebe drugih duvanskih proizvoda. Nisu im nepoznati ni novi duvanski proizvodi, elektronske cigarete i zagrevani duvanski proizvodi, a ni stari duvanski proizvodi, koji su naglo postali popularni kao što su to nargile. U toku redovnog obrazovanja oni stiču osnovne informacije o duvanu, o njegovim štetnim posledicama na zdravlje uz ostale informacije o zdravom načinu života. Pored toga, potrebno je da imaju tačne informacije o elektronskim cigaretama i bezdimnim duvanskim proizvoda i u tu svrhu potrebno je pored školskog sistema koristiti i socijalne mreže i influensere. Kao primer možemo navesti pušenje nargila za koje postoji rasprostranjeno mišljenje da su manje štetne od pušenja cigareta, ali činjenice su upravo suprotne, nargile su na mnogo načina štetnije.

Naši podaci pokazuju da je trećina učenika starosti 13 do 15 godina bar jednom u životu probala cigaretu, kao najčešće korišćen duvanski proizvod, skoro u istom procentu devojčice i dečaci. Žalosna je činjenica da je više od petine mladih istog uzrasta probalo svoju prvu cigaretu pre navršene 10 godine života. 

I pored stečenog znanja, uticaj odraslih, a to su pre svega roditelji, nastavnici, profesori, poznate ličnosti, ali i popularni vršnjaci itd. izuzetno je velik u tom uzrastu. Poznato je da deca roditelja koji puše i sama češće započinju sa pušenjem cigareta. Najveća odgovornost je na odraslima koji moraju i sami da budu uzor ponašanja, ali i države koja mora da donese neophodne zakone koji će na efikasan način sprečiti upotrebu duvana i izlaganje duvanskom dimu. Takve zakone moraju poštovati svi, bez izuzetka.

MO2: Lično ste notirali da je pušenje i dalje jako prisutno u medijima i kulturi: na filmovima, u predstavama, na televiziji. Da li je u pitanju prikazivanje realnosti u kojoj živimo ili samo nametanje “kul” uzora i idola?

SK: Ne, ni slučajno. Ne radi se o preslikavanju realnosti. To je u velikoj meri promotivna aktivnost duvanske industrije, koja svesno traži nove korisnike svojih proizvoda. Duvanska industrija svuda u svetu, pa i kod nas sponzoriše sportske događaje, koncerte, posebno za mlade, konkurse za učenike i studente čime se mladi vrlo efikasno ohrabruju da počnu da koriste duvanske proizvode. Slično je i sa prikazivanjem pušenja u filmovima, pozorišnim predstavama, pa čak i u operama. To je veoma efikasan način na koji duvanska industrija promoviše svoje proizvode koje na ekranima i u predstavama koriste poznati glumci i glumice, pa to mladima izgleda kao poželjan način života. I istraživanja su pokazala da je prikazivanje pušenja, posebno u filmovima, odličan način da mladi rano započnu sa pušenjem.

Upravo ove godine, Svetska zdravstvena organizacije obeležava Svetski dan bez duvana 31. maj 2020. godine sa temom kako zaštiti mlade od manipulacije duvanske industrije i sprečiti ih da koriste duvanske i nikotinske proizvode. Duvanska industrija svesno i ciljano priprema, pakuje i promoviše svoje proizvode da budu privlačni mladima, kako bi išto ranije „regrutovala“ nove korisnike svojih štetnih i smrtonosnih proizvoda.

MO2: Znamo da deca uče po modelu, ali ona toga nisu svesna. Da li ih možemo bolje edukovati o važnosti uzora i oponašanja u odrastanju?

SK: Deca, još od predškolskog uzrasta uče o štetnostima pušenja, kao i drugim rizičnim ponašanjima, koja dovode do oštećenja zdravlja. Na odraslima je da se i oni tako ponašaju i budu njihovi uzori. Nije dovoljno samo se deklarativno izjašnjavati protiv pušenja cigareta i upotrebe drugih duvanskih proizvoda i upozoravati, već predstavljati model ponašanja u svakoj situaciji. Pored toga, na odraslima je da poštuju zakone kojima se zabranjuje pušenje u zatvorenom prostoru, i na taj način daju primer mladima.

MO2: Zavisnost je kompleksan medicinski problem, a primarna prevencija u ranom uzrastu čini se kao idealno rešenje. Na osnovu vašeg dugogodišnjeg iskustva, koje su to aktivnosti koje mogu sprečiti problem u korenu, a ne kada nastane?

SK: Sve napred rečeno potrebno je primeniti. Nažalost, pušenje je u našoj sredini još uvek društveno prihvatljivo ponašanje, pa i mladi u procesu odrastanja vrlo lako postanu zavisnici od duvana. Dokle god je pušenje sveprisutno u našoj sredini ne možemo se nadati nekoj velikoj promeni ponašanja. Potrebno je ponovo naglasiti da je najveća odgovornost na odraslima, oni predstavljaju uzor i model ponašanja i što se tiče navike pušenja, drugih zdravih stilova života i poštovanja zdravstvenih zakona.

MO2: Da li su bivši pušači naši saveznici u borbi protiv pušenja? Mogu li bivši pušači postati budući edukatori i možda pomoćnici u tome da se iskoreni sam fenomen “bivši pušač”?

SK: Svakako, bivši pušači odlično znaju kako je upotreba duvana jaka zavisnost i da nije lako prestati sa pušenjem. Oni znaju kako su uspeli da prestanu sa pušenjem i mogu osnažiti i motivisati svoje vršnjake da i oni isto učine. Takođe, i pozitivni efekti prestanka pušenja su brzo vidljivi – beli zubi, čistiji dah, bolji ten, bolja fizička spremnost i bolje raspoloženje, nešto na šta mladi obraćaju pažnju.

Neke države u svetu postavile su kao svoj javnozdravstveni cilj da među milenijalcima, u odraslom dobu ne bude više od 5% pušača.

MO2: Kada biste sumirali najvažnije faktore koje ste prepoznali kao dosledne saveznike u borbi protiv pušenja, koji bi oni bili?

SK: Mislim da niko kod nas nije u potpunosti postigao svoj cilj da se smanji upotreba duvana i sada i nikotina. Svakako da je najveća odgovornost na roditeljima i nastavnicima, koji nažalost i sami u značajnom procentu puše cigarete. Zdravstveni radnica, u tom uzrastu pedijatri, bi morali bolje da poznaju tehnike koje su među mladima efikasne kako ne bi ni počeli da puše i koriste i druge duvanske proizvode. Takođe, morali bi da im ponude adekvatne metode da se sa pušenjem prestane.

Malobrojne organizacije civilnog društva nude podršku, informacije i čak usluge odvikavanje od pušenja. Nažalost, bez veće podrške društva njihovi dometi nisu uvek daleki. I na kraju, ali ne najmanje važno, tu je podrška države, koja izostaje. Prihvatanje zakonskih normi koje su svuda u svetu dale odlične rezultate, nisu u Srbiji primenjene niti se o njima diskutuje. To se odnosi na potpunu zabranu pušenja u svakom zatvorenim javnom prostoru, ali i otvorenom na kome se nalazi mnogo ljudi i striktno poštovanje takvih zakona. Tu je zatim poštovanje zakona kojim se zabranjuje prodaja duvanskih proizvoda maloletnim licima, i ponovo, poštovanje tog zakona, značajno više cene cigareta, velika slikovna upozorenja na pakovanjima duvanskih proizvoda, stroga kontrola stavljanja na tržište novih duvanskih i nikotinskih proizvoda, kao i kontrola nezavisnih laboratorija sadržaja postojećih duvanskih proizvoda, stalne medijske kampanje o štetnostima na zdravlje upotrebe duvana, stroga zabrana ne samo direktnog već i indirektnog reklamiranja (već pomenut način putem filma, sponzorstva, interneta)  razvoj mreže savetovališta za odvikavanje od pušenja itd.

MO2: Situacija sa zarazom COVID-19 vratila nas je na važnost osnovne medicinske brige o sebi. Kako vi kao epidemiolog posmatrate “zarazu pušenja”? Kako svi mi možemo uticati na sprečavanje širenja negativnog trenda započinjanja pušenja?

SK: Tačno je, mi govorimo o zarazi upotrebe duvana, zato što su njene posledice na zdravlje velike. Jako dobro znamo da epidemija duvana odnese svake godine u svetu 8 miliona žrtava, da pušaču umiru 7 godina ranije od nepušača, a bolesti koje dobiju su teške: plućne bolesti kao hronična opstruktivna bolest pluća, koronarna bolest i infarkt miokarda, cerebrovaskularna bolest i moždani udar, mnogobrojne maligne bolesti, pre svega rak pluća, pa zatim grla, usta, mokraćne bešike i druge teške bolesti. Kako je pušenje faktor rizika za njihov nastanak, kažemo da je to preventabilni faktor, njegovim eliminisanjem i broj ovih teških bolesti značajno će se smanjiti.

Program MISSION: OXYGEN povodom Svetskog dana bez duvana pokreće seriju razgovora sa istaknutim stručnjacima u oblasti kontrole duvana, prevencije pušenja i suzbijanja negativnih posledica.

Klikni me

Stigli daleko sa obe noge na zemlji!